|
|
Porodica MAKE (Felidae)
Make imaju okruglu glavu, velike oi, snano, vitko i protegljasto telo; udovi imaju razvijene miie. Stupaju na zemlju vrhovima prstiju. Prsti im imaju otre, uvlaljive kande. Zadnje noge su im due od prednjih. Love hitrim skokom. Strpljive su, oprezne, lukave i podmukle ivotinje. Make su najvee, najjae i najkrvolonie zjveri.
Lav (Felis leo). Dug je 1,75m a rep mu je 80 cm, visok je 90 cm, teak 250 kg. ivi u Africi i jugozapadnjoj Aziji. Danju poiva u bunju ili visokoj travi, a nou tumara po otvorenom zemljitu ili vreba plen na poljima. Prati ga enka manja od njega. Zbog njegovog ponosnog dranja, lepe grive i velike snage, nazivaju ga «carem ivotinja». Njegova boja se potpuno slila s bojom kraja u kome boravi, usled ega se teko moe uoiti. Snaga njegova lei u velikoj glavi, kratkom vratu i irokim grudima. Griva je ukras mujaka, ali u isto vreme i zatita protiv povreda kad se mujaci bore za enku. Njegova rika je strah i trepet za divlja, kojoj prelomi kimu jednim udarcem ape, ili je za tren oka raskomada jakim zubima. Lovi u skoku, koji moe da bude preko 9 m. Ne pue se uz drvee. Pravi oveku velike tete kad se nameri na njegova stada. Na oveka napada izuzetno, kad ostari pa nije sposoban za lov. Deje prie prikazuju ovu krvolonu maku kao velikodunu, zahvalnu i milosrdnu prema slabijima. Zoologija razlijuje sem tipine vrste i sedam podvrsta lava, meu kojima se od afrikih lavova najmanji somaliski (Felis leo somaliensis), dok kapski (Felis leo capensis) i abisinski (Felis leo massaicus) padaju u oi svojom znatnom veliinom; od azijskih lavova je persijski lav (Felis lep persius) najmanji od svih vrsta.
Tigar (Felis tigris). Dug je 1,80 m, a rep mu je 80 cm. ivi u jugoistonoj Aziji, sem Cejlona, i na Malajskim Ostrvima, sem Bornea, ali podnosi oblasti sa umerenom pa ak i sa hladnom klimom. Uporedo sa prilagoavanjem na podneblje izmenila se, prema kraju u kome boravi, i boja, krzno i veliina trupa. Najstranija je zver. Lukav je, jak i od lava krvoloniji. Plenu se nou prikrada. Napada i na oveka. Godinje stradaju od njega na stotine ljudi, a pria se da su neki krajevi opusteli dok su zadovoljili apetit ove zveri. Krzno joj se upotrebljava za pokrivae i prostirae. Zoologija razlikuje osim tipine vrste i tri podvrste tigra. Najmanji je sudnajski (Felis tigris sondaica), a najvei mongolski tigar (Felis tigris mongolica).
Jaguar (Felis onza). Dug je 1,40 m, a rep mu je 65 cm. Dlaka mu je kratka, gusta i meka. Ima pegavu kou kao leopard. ivi u Americi od Meksika do Paragvaja. Voli ume i blizinu vode. Dobar je puza i pliva. Napda konje, goveda, tapire, a isto toliko i oveka. Najvea je i najjaa zver koja ivi u Americi. Krzno mu nema veliku cenu. slika
Leopard, panter (Felis pardus). Dug je 1,50 m, a rep mu je 75 cm. esto se javljaju crni leopardi. Oni ine posebnu podvrstu jer se desi da enka donese na svet u istom porodu i crnu i obino obojenu mladunad. Ova ivotinja poznata je u Africi pod imenom leopard, a u junoj Aziji pod imenom panter. Najlepa je ivotinja u porodici maaka. Voli naroito ume u kojima je visoko drvee, proaranu grmljem. Krvoloan je kao i tigar. On ubija sva stvorenja koja moe da savlada, bez obzira da li su velika ili mala. Lovi naroito antilope, ovce, koze, srne i pavijane. Ova lukava i izvanredno jaka i krvolona ivotinja ini pravi pokolj kad se nameri na stao ovaca ili koza, a napada ak i oveka, pogotovo malu decu. Pue se uz drvee i na grani vreba plen. U ropstvu je podmukao i opasan. Krzno mu je na ceni. Zoologija razlikuje 8 podvrsta leoparda.
Puma (Felis concolor). Duga je 1,10 m, rep joj je 65 cm. Puma je viska u pleima 65 cm. ivi u Americi od Patagonije do Severne Amerike po ivicama uma i u visokoj travi stepa. Nema stalno boravite. Slana je i okretna. Danju poiva na tlu ili na drveu a nou izlazi u lov. Napada sve manje sisare i mlade ivotnjie razbijenih farmerskih stada. Krvolona je, ali plaljiva i zbog toga nije opasna po oveka. Najvea je patagonska (Felis concolor patagonica), a najmanja andska puma (Felis concolor concolor).
Divlja maka (Felis catus). Duga je 1,20 m, od toga joj je rep do 35 cm. Vea je i jaa od domae make. Krzno joj je gusto, sivkasto sa crnim prugama. ivi u srednjoj i junoj Evropi. Boravi po drveu, hrani se samo ivim ivotinjama. Lovi mieve, veverice, krtice i ptice, a napada i zeeve i male srne. Predvee ide u lov, ali kad je gladna, lovi i danju. U naoj zemlji ima divljih maaka po umama. Sem divlje make, po naim umama ive i podivljale domae make. One nikad ne dostignu veliinu prave divlje make, a sline su naoj domaoj maki.
Domaa maka (Felis ocreata domestica). Vodi poreklo od divlje egipatske make, koju su ve odavno Egipani pripitomili i smatrali svetom ivotinjom. ula sluha, pipanja i vida vrlo su joj otra. Kande na nogama su za vreme mirovanja uvuene u koni nabor, inae su opasno oruje i ujedno odlino sredstvo za penjanje. Maka gazi vrhovima prstiju, na kojima se nalaze mekani jastuii. Po grai, nogu i zuba, po svojoj snazi, okretnosti i lukavosti prava je zver. Pametna je, oprezna, dostojanstvena i vrlo ista ivotinja. Boluje od raznih bolesti, koje se lako prenose i na oveka. Glavne su suica, uga i besnilo. U njenim unutranjim organima ive parazitne gliste, koje se lako prenose i na oveka. Lovi mieve i pacove, koji nose i prenosne zarazne bolesti (kuga, lepra, povratni tifus, paratifus itd.). tamani otrovne i neotrovne zmije. Krzno joj je toplo, ali nije trajno. U Nemakoj, Belgiji i Holandiji gaje domau maku zbog krzna. Postoji mnogo rasa. Pomenimo: angorsku maku, poznatu po svojoj dugakoj svilastoj dlaki; sijamsku maku itd.
Ris (Lynx lynx). Dug je 1m, a rep mu je 15 cm. Nekad je bio rairen skoro po itavoj Evopi, a danas ga ima u severnoj i istonog Evropi, i severnoj i srednjoj Aziji. Kod nas ga ima na ar-Planini, ali je proreen. Ima vrlo snano telo i jake ape, koje potseaju na lepardove. Voli guste, neprohodne ume s mnogo divljai, ali silazi i u sela. Kree se korakom ili kasom, a nikad ne skae; izvrsno se penje po drveu. ulo mirisa mu je, kao i kod ostalih maaka, slabo. Sluh i vid su odlini. Oprezan je i lukav. Dan probavi u polusnu, a nou pognut i bez uma unja se do plena. rtvi skoi za potiljak, zarije joj kande u meso i otrim zubima pregrize krvne sudove na vratu. Napada na srndae, tetrebe i uopte na svaku ivotinju koju moe da savlada. Kao maka, umrtvi rtvu i tada se njome igra . Napadnut ili ranjen, napae i na oveka. Love ga radi krzna i ukusna mesa. Ris je danas retka ivotinja i zato ga treba zatititi od istrebljenja.
Gepard (Cynailurus jubatus). Dug je 70 cm, rep mu je 60 cm. U pleima je viskok 60 cm. Po grai i obliku tela ini prelaz izmeu psa i make. Glava i rep su mu kao kod make, oblik trupa i udova kao kod psa. Kande se ne mogu uvlaiti. Boravi u stepama u jugozapadnoj Aziji i severnoistonoj Africi. Hrani se najvie malim preivarima, koje lovi prevarom i lukavstvom. Moe se pripitomiti. U Indiji ga ljudi hvataju i obuavaju lovu na gazele.
Porodica HIJENE (Hyanidae)
Prednji deo tela kod hijena je jai i vii od zadnjeg, stoga su im lea strma. Glava im je kratka i iroka, ui velike. Po vratu i leima imaju nakostraenu grivu. Rep im je kitnjast. Prsti imaju tupe i nevidljive kande, lezde ispod repa lue jak miris. Napadaju slabe ivotinje, a najradije se hrane leinama. Plaljive su.
Pegava hijena (Hyaena crocuta). Dugaka je 1,30 m, a rep joj je 35 cm. ivi u junoj i istonoj Africi, Abisiniji i istonom Sudanu. U Abisiniji se penje do 4000 m nadmorske visine. Najvea je i najjaa vrsta u porodici. Nespretna je u tranju i skakanju, pa ne moe da dostigne bru divlja; zbog toga napada bezazlene i bolesne ivotinje, a najvie se hrani leinama. Hijene izlaze u lov u zajednicama nou, a dozivaju se urlanjem. Hijena moe da napadne oveka. Njena runa pojava i gas satanskog smeha uinili su da su uroenici i putopisci stvorili o njoj mnotvo fatastinih pria. Od ove vrste je manja:
Prugasta hijena (Hyaena hyaena). Dugaaka je 1 m. ivi u severnoj i istonoj Africi, Siriji, Persiji i indiji. Poglavito se hrani leinama, ali napada bolesne ivotinje, ovce i koze. ivi u velikim zajednicama. Nou ide u lov i urla. Na oveka ne napada.
|
